ISAK NJUTN (1643-1727)

Isak Njutn, engleski fizičar, rodio se u selu Volstropu, grofoviji Linkoln, u porodici farmera. Još od detinjstva mnogo je čitao i bavio se izradom raznih mehaničkih sprava. U osnovnoj školi bio je prosečan učenik. Njegova darovitost i upornost u radu ispoljile su se mnogo kasnije, pa je postao jedan od najboljih studenata na Univerzitetu u Kembridžu.
Posle studija sasvim se posvetio nauci. Baveći se problemima kretanja planeta razmišljao je o Zemljinoj teži. Ova razmišljanja su mu pomogla da postavi zakon gravitacije, koji govori o uzajamnom privlačenju izmedju dva nebeska ili bilo koja druga dva tela. Ovaj se zakon smatra jednim od najvećih dostignuća ljudskog uma, kome se pokoravaju sva vasiona i priroda uopšte. Po njemu se jedinica sile naziva "njutn" i obeležava velikim slovom N.
Njutn je na osnovu zakona kretanja, koje je postavio još Galilej, formulisao opšte zakone mehanike. Njih dvojica se smatraju osnivačima klasične fizike. Osim zakona u mehanici, Njutn je proučavao i svetlosne pojave, a uveo je i neke nove oblasti u matematici. Zbog toga se smatra najvećim matematičarem i fizičarem svih vremena. Glavno delo Isaka Njutna je "Matematički principi prirodne filozofije" (Principia mathematica philosophiae naturalis). Bio je član Kraljevskog naučnog društva u Londonu, a zatim i njegov višegodišnji predsednik. Bio je član engleskog parlamenta, a takodje i direktor kovnice novca u Londonu.
Englezi su izrazili zahvalnost Njutnu ovim rečima: "čovečanstvo se ponosi time što je postojao takav i toliki ukras ljudskog roda", koje su uklesane na njegovoj nadgrobnoj ploči. Za one koji žele da znaju više o Isaku Njutnu i njegovom radu: