Uvod. Istorija i istorija nauke. Stvaranje i evolucija svemira. Praistorija čoveka. Prva pojedinačna znanja. Drevni počeci nauke. Praistorija fizike. Antički period, klasična nauka. Nauka u srednjem veku (6. do 14. vek). Renesansa, Univerzitet (15. 16. vek). Ustanovljenje fizike kao nauke (1600 – 1660). Stoleće genija. Naučna društva. Klasična fizika (1680 – 1890). Industrijska revolucija. Teškoće klasične fizike (1890 – 1906). Prelaz na novu fiziku. Moderna fizika (1906 – 1981). Fizika kondenzovane materije, nuklearna fizika, energetika, fizika plazme. Fizika i biologija, ekologija. Moderna optika. Nelinearna fizika. Elementrane čestice. Astrofizika i kosmologija. Fizika i epistemiologija. Fizika i društvo, budućnost fizike.

Izvori fizike. Pitanja o realnosti. Aristotelova filosofija i fizika. Metafizičke postavke moderne fizike. Njutnova fizika. Prostor, vreme i kauzalnost. Osnovna načela klasične fizike. Filosofska sagledavanja teorije relativnosti. Interpretacije kvantne mehanike i njihove filosofske poruke.

OBLICI NASTAVE: Predavanja, diskusija
POLAGANjE ISPITA: Usmeno

LITERATURA:

Milorad Mlađenović: Razvoj fizike. Građevinska knjiga, Beograd, 1986.
Verner Hajzenberg: Fizika i metafizika. Nolit, Beograd, 1972.
Nils Bor: Atomska fizika i ljudsko znanje, Nolit, Beograd, 1985.
Zvonko Marić: Ogled o fizičkoj realnosti. Nolit, Beograd, 1989.