Kada na telo deluju sile koje su u ravnoteži, to telo miruje ili se kreće ravnomernom brzinom. O tome je bilo reči kod prvog Njutnovog zakona.
Kod kretanja tela po kružnoj putanji brzina tela može biti konstantna, ali joj se menjaju pravac i smer. Dakle, na to telo deluju sile koje dovode do promene brzine jer nju kao vektorsku veličinu karakterišu intenzitet, pravac i smer. Te sile, prema tome, nisu ravnotežne.
Prema Njutnu, telo će se ubrzavati ukoliko je rezultujuća sila svih sila koje na njega deluju različita od nule. U tom slučaju menja se intenzitet brzine, njen pravac ili smer. Brzina može da se promeni tako da se istovremeno menjaju i intenzitet i pravac i smer.
Ubrzanje tela zavisi od dve veličine:
ukupne sile koja deluje na njega (rezultante
svih sila koje deluju na telo) i mase tela.
Ubrzanje koje telo dobija pri kretanju srazmerno je jačini rezultujuće sile koja na njega deluje i obrnuto srazmerno masi tog tela.
Ubrzanje je vektorska veličina i pravac i smer ubrzanja isti su kao i pravac i smer rezultujuće sile.
VEOMA JE BITNO DA ZAPAMTITE:
U definiciji drugog Njutnovog zakona pod silom F podrazumeva se rezultanta svih sila koje deluju na telo. Ne može se uzeti intenzitet neke pojedinačne sile koje deluju na telo da bi se izračunalo ubrzanje.
Ubrzanje nije proporcionalno intenzitetu neke od pojedinačnih sila koje deluju na telo već intenzitetu rezultujuće sile.
Znamo li sve sile koje deluju na telo, možemo odrediti i rezultujuću silu. Ukoliko je potrebno, ponovo pogledajte princip slaganja sila.
Na osnovu jednačine kojom smo definisali drugi Njutnov zakon možemo definisati i jedinicu sile u Medjunarodnom sistemu jedinica 1 N (Njutn):
Jedan Njutn je sila koja telu mase od 1 kg
daje ubrzanje 1 
.
PROVERA RAZUMEVANJA
1. U tabeli ispod date su vrednosti poznatih veličina. Potrebno je da odredite nepoznate veličine. Da bi ste proverili rešenja, kliknite mišem na odgovor.